PRAVNI ZAPISI • Godina IX • br. 2 • str. 255-270
ZAŠTITA NASCITURUS-A U OKVIRIMA GRAĐANSKOG PRAVA
Doc. dr Jelena Simić
Assistant Professor, Union University Law School Belgrade
e-mail: jelena.simic@pravnifakultet.rs
.
.
Pravni zapisi, br. 2/2018, str. 255-270
Izvorni naučni članak
KLJUČNE REČI
nasciturus, građansko pravo, pravna sposobnost, šteta, poslovna sposobnost, građanska odgovornost
APSTRAKT/REZIME
Pravna rešenja i predlozi kako da se uredi zaštita nasciturus-a zavise dobrim delom od etičkih, filosofskih i verskih promišljanja. Zakonodavci pojedinih evropskih država vrše izbor između više mogućih rešenja, vodeći pritom računa naročito o pravnoj kulturi društvene zajednice, njenim običajima i tradicionalnim vrednostima, ali i o strateškim I političkim opredeljenjima, o odnosu političkih snaga, spremnosti da se odgovori na izazove modernog sveta ili napretka u tehnologiji, nauci i sl. Građansko pravo štiti nasciturus od povrede tela i zdravlja. Oštećeni može zahtevati naknadu štete od trećih lica, a naročito od lekara, zbog delovanja na njegovo telo i zdravlje pre rođenja ili čak i pre začeća. Građansko pravo štiti integritet nasciturus-a na isti način kao i integritet njegove majke.
Treba, međutim, stalno imati u vidu činjenicu da eventualno pravo nasciturus-a na život stoji u koliziji s pravom majke na zaštitu svoje ličnosti, a naročito vlastitog života I zdravlja. Na tom stanovištu stoji I Evropski sud za ljudska prava, koji je u svojim odlukama iskazao da je „fetus ne odvojivi deo trudne žene“ i da je „život fetusa prisno povezan sa životom trudne žene, te da ne može biti razmatran izolovano.“48 Zbog takvog simbiotičkog odnosa i lečenje nasciturus-a mora da se odvija kroz organizam majke, što nužno iziskuje i njen pristanak. Nasciturus ima pravo na telesnu nepovredivost i sposoban je da bude povređen kao „drugi“ u smislu deliktnog prava. Povrede nasciturus-a postaju sa trenutkom rođenja povrede zdravlja čoveka, odnosno povrede u pravnom smislu. Dete stiče vlastito pravo na naknadu prenatalne štete sa dovršenjem rođenja, što se poklapa sa sticanjem pravne sposobnosti.
Mogućnost telesne povrede nasciturus-a ne zavisi od njegove pravne sposobnosti. I kad se kaže da dete tek sa rođenjem stiče pravnu sposobnost, da egzistira kao ličnost u pravnom smislu, time se ne negira činjenica da njegova biološka egzistencija ima svoju raniju „predistoriju“. Pitanje kada počinje „čovekov život“ I od kada je on pravno zaštićen, jeste sasvim različito od pitanja od kog je trenutka čovek pravno sposoban. Što se tiče imovinskih prava nasciturus-a, ona bi mogla dobiti više mesta u pozitivnim propisima. Po uzoru na BGB, trebalo bi u našem budućem građanskom zakoniku utvrditi nekoliko odredaba kojima se ta prava garantuju.