PRAVNI ZAPISI • Godina XII • br. 2 • str. 396-417

USTAVNO UREĐENJE I SUDBINA DRŽAVA: VAJMARSKI I VIDOVDANSKI USTAV U UPOREDNOJ PERSPEKTIVI

Dragoljub Popović
Bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava, Redovni profesor u penziji, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
e-mail: dragoljubpopovic@aol.com

                                                                                                       .

.

Pravni zapisi, br. 2/2021, str. 396-417

Originalni naučni članak

DOI: 10.5937/pravzap0-34186

KLJUČNE REČI
Ustav, Vajmar, Vidovdan, Nemačka, Jugoslavija, poređenje, razvoj

APSTRAKT
Vajmarski ustav iz 1919. i Vidovdanski ustav iz 1921. bili su prilično različiti u mnogim aspektima. Njihovo poređenje je, međutim, od interesa ne samo zato što pokazuje neke uticaje starijeg ustava na mlađi, već i zbog činjenice da prikazuje liniju razvoja dve zemlje – Nemačke i Jugoslavije. Ako se posmatra sa stanovišta parlamentarne vlade, teritorijalne organizacije dve države i nekih drugih karakteristika, analiza odgovarajućih ustavnih dešavanja dovodi do nekoliko zaključaka. Dva ustava su imala početne nedostatke, ali oni nisu pripadali istoj oblasti ustavnog prava. U Nemačkoj su se ticali horizontalne podele vlasti, dok su se u Jugoslaviji odnosili na vertikalnu podelu vlasti. Oba ispitana ustava završila su u diktaturi. U obe zemlje tokom istorije bilo je pokušaja ispravke početnih nedostataka ili konstruktivnih grešaka u dva ustava. U Nemačkoj su takvi pokušaji bili uspešni, dok to nije bio slučaj u Jugoslaviji. Nemačka je zato uspela da postane liberalna demokratija koja dobro funkcioniše, dok je Jugoslavija nestala kao država.