PRAVNI ZAPISI • Godina XIII • br. 2 • str. 500-535

PREISPITIVANJE INSTITUCIONALNOG MODELA EU ZA PRIMENU PRAVA KONKURENCIJE: KOLIKO VLADAVINE PRAVA JE DOVOLJNO?

Dijana Marković-Bajalović
Redovna profesorka, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, Beograd
e-mail: dijana.markovicbajalovic@pravnifakultet.edu.rs

                                                                                                          .

.

Pravni zapisi, br. 2/2022, str. 500-535

Originalni naučni članak

DOI: 10.5937/pravzap0-40075

KLJUČNE REČI
pravo konkurencije, upravni postupak, Škola ordoliberala, vladavina prava, član 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, Direktiva EU 2019/1, slučaj Menarini

APSTRAKT
EU institucionalni i proceduralni model za primenu prava konkurencije bio je podvrgnut kritikama još od vremena ranih šezdesetih godina XX veka, kada se započelo sa primenom pravila konkurencije iz Ugovora o osnivanju EEZ. Kritike su bili pretežno inspirisane uočenom fundamentalnom suprotnošću između, s jedne strane, zaprećenih (i sve češće izricanih) visokih novčanih kazni za počinioce povreda konkurencije i, s druge strane, inkvizitornog upravnog postupka u kome se povrede konkurencije ispituju i kazne izriču. EU modelu osporena je kompatibilnost sa članom 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ove kritike podstakle su institucije EU da početkom dvehiljaditih godina preduzmu korake u cilju unapređenja institucionalnog i proceduralnog okvira za primenu prava konkurencije. Taj proces još uvek nije okončan. Naprotiv, čini se da je Direktiva 2019/1 o ovlašćenjima tela nadležnih za konkurenciju podstakla dodatne kontroverze koje se tiču usklađenosti postojećih institucionalnih modela država članica EU sa načelom vladavine prava.

U ovom članku autorka analizira razvoj EU institucionalnog i proceduralnog modela za primenu prava konkurencije, zasnovanog pretežno na sekundarnim izvorima prava EU i odlukama Suda pravde. Autorka preispituje EU model, najpre u svetlu misli Škole ordoliberala, kao začetnika ideje o nezavisnom antimonopolskom organu, a zatim u svetlu presuda Evropskog suda za ljudska prava i upravnopravnih modela za primenu prava konkurencije u dvema „starim” državama članicama EU – Nemačkoj i Francuskoj. U zaključku autorka identifikuje najkrupnije nedostatke EU modela sa aspekta načela vladavine prava i predlaže moguća rešenja za njihovo eliminisanje