PRAVNI ZAPISI • Godina XIII • br. 2 • str. 560-576

TRANSFORMACIJA REGISTARA NEPOKRETNOSTI U SRBIJI U XXI VEKU

Miloš Živković
Redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
e-mail: mdz@ius.bg.ac.rs

                                                                                                          .

.

Pravni zapisi, br. 2/2022, str. 560-576

Originalni naučni članak

DOI: 10.5937/pravzap0–40782

KLJUČNE REČI
registracija nepokretnosti, katastar nepokretnosti, upis po službenoj dužnosti

APSTRAKT
Krajem XX veka, Srbija je promenila sistem registracije nepokretnosti od zemljišnih knjiga, koje su bile neažurne i zapostavljene tokom socijalističkog perioda, u jedinstvenu evidenciju, katastar nepokretnosti. Zbog istorijskih okolnosti i ustrojstva sistema katastra nepokretnosti, zakonodavac je morao da primeni neortodoksna rešenja kako bi postigao željeni nivo pravne sigurnosti. Zbog objedinjavanja evidencija različite prirode (faktičke i pravne), jedinstvena evidencija morala je da transformiše načelo zakonitosti i uključi javne beležnike i sudove u njegovu primenu. Osavremenjavanje registra značilo je široku upotrebu informacionih tehnologija, što je učinilo uspostavljanje potpuno elektronski vođenog postupka upisa jednim od glavnih pravno-političkih ciljeva. Ovo je omogućilo i uvođenje načela upisa po službenoj dužnosti, kako bi evidencija uvek bila ažurna. Mehanizmi zaštite pravne sigurnosti koje omogućava registar ne funkcionišu kad je reč o objektima u izgradnji jer takvi objekti nisu upisani dok se izgradnja ne okonča. Otuda je uveden poslednji neortodoksni novitet: mogućnost upisa objekata u izgradnji i njihovih posebnih delova.