PRAVNI ZAPISI • Godina I • br. 1 • str. 7–37
FRIDRIH KARL SAVINJI (1779-1861): ŽIVOT I DELO VELIKOG NEMAČKOG PRAVNIKA
Professor Dr. Dr. Dr. h.c.mult. Michael Martinek
Universitat des Saarlandes, Saarbrucken, Deutschland
.
.
.
Pravni zapisi, br. 1/2010, str. 7-37
Originalni naučni članak
APSTRAKT
Članak predstavlja značajnog pravnika i teoretičara nauke 19. veka, čije delovanje kao osnivača istorijske pravne škole seže daleko preko gra- nica njegove domovine Nemačke, i koji još i danas utiče na pravnu nauku nemačkog pravnog kruga.
Posle kratkog uvoda (I), prvo se osvetljava životni put Carla Friedri- cha von Savignyja (II), koji ga vodi od rodnog grada Frankfurta na Majni ka različitim mestima gde je studirao i potom u Marburg, gde je doktora- tom započela njegova naučna karijera, kao i njegova nastavnička aktivnost. Prvi poziv za profesora dobio je iz Hajdelberga. Godine 1810. prešao je na
„reformski“ univerzitet u Berlinu, kojeg je osnovao Wilhelm von Humboldt. Godine 1842, na vrhuncu svoje blistave karijere pravnog naučnika, postao je ministar u Pruskoj pod vladavinom Friedricha Wilhelma IV, u kojoj delatnosti je takođe postavio putokaze. Dve poslednje decenije svoga života proveo je povučeno u Berlinu, kako bi zaokružio svoja naučna pre- gnuća na delima „Sistem današnjeg rimskog prava“ i „Obligaciono pravo kao deo današnjeg rimskog prava“.
U III odeljku priloga predstavljen je Savigny kao osnivač istorijske pravne škole, pri čemu se posebna pažnja posvećuje pravnoistorijskoj po- zadini recepcije rimskog prava i prirodnog prava, kao i njegovim napori- ma u teoriji nauke. U središtu tog odeljka nalazi se tzv. spor o kodifikaciji između Savignyja i Thibauta (1814). Odeljak IV posvećen je Savignyjevim učenjima i njihovim duhovnim, pre svega kulturnoistorijskim i idejnoisto- rijskim osnovima, dok se, potom, u V odeljku izlažu ocene savremenika o Savignyju (Hegel, Gans, Marx, v. Gierke). U VI odeljku daje se pregled Savignyjevih najznačajnijih dela, prikazujući pre svih „Pravo državine“, delo koje predstavlja njegov prvenac, objavljeno 1803. godine, „Istoriju rimskog prava u srednjem veku“, delo koje je prvi put objavljeno 1815. godine, a potom i „Sistem današnjeg rimskog prava“, delo u više tomova, počev od 1840. godine, a na kraju i poslednje Savignyjevo veliko dogmat- sko delo – „Obligaciono pravo kao deo današnjeg rimskog prava“, koje je objavljeno u dva toma 1851–1853.
Odeljak VII osvetljava uticaj Savignyja na pravo prošlog i sadašnjeg vremena i nastoji da pruži skicu ukupnog opusa. Pri tome se prikazuje i razmatra osobenost Savignyjevog načina mišljenja i njegove metodike, a naročito njegovo učenje o tumačenju prava i problemu analogije, koje je i danas značajno (VII, 2). Nadalje se egzemplarno razmatraju Savignyjeva pravnodogmatska postignuća u učenju o pravnim poslovima i zabludama (VII, 3) i njegova učenja o zastupništvu (VII, 4), svojini i sticanju svojine (VII, 5), kao i o ustupanju potraživanja i hartijama od vrednosti na do- nosioca (VII, 6). Odvojeno se prikazuje učenje Savignyja o neosnovanom obogaćenju (VII, 7). Rad završava ukupnom ocenom ovog najuticajnijeg pravnog teoretičara i profesora prava svoga vremena.