PRAVNI ZAPISI • Godina II • br. 1 • str. 32-52
BORBENA DEMOKRATIJA I NJENA DEMOKRATSKA DILEMA
Dr phil. Volić-Hellbusch Jelena
Viši predavač, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
Docentkinja, Univerzitet u Kragujevcu
.
.
Pravni zapisi, br. 1/2011, str. 32-52
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
borbena demokratija; Osnovni zakon; Vajmarska Republika; ustav; Loewenstein; Mannheim
APSTRAKT
U nemački Osnovni zakon ugrađena su neka nepromenljiva ustavna načela. Njegovi autori su se, umesto pozitivističkog i formalističkog shvatanja demokratije, odlučili za koncept „borbene demokratije“. Predmet žestokih akademskih, a pre svega političkih diskusija, jeste pitanje – na čemu se koncept borbene demokratije temelji: da li je borbenost jednog demokratskog poretka sistem vrednosti, intencija, ili ona podrazumeva sredstva direktne manifestacije. Borbena demokratija podrazumeva sledeći princip: protivnici osnovnih principa slobode i demokratije ne smeju biti u prilici da u okviru ustavnih mogućnosti rade na destrukciji ustavnog poretka, već moraju iskusiti državne zaštitne i odbrambene mehanizme ukoliko prekorače strogo zacrtane granice ustavnih sloboda. Borbena demokratija zapravo opisuje „fenomen preventivne zaštite demokratije“, a koncept ovakve zaštite demokratije temelji se na demokratskoteorijskim i sociološko-filozofskim radovima Karla Loewensteina i Karla Mannheima. Neophodno je detaljnije razmotriti nastanak ideje borbene demokratije i ispratiti njenu upotrebu u istorijskoj perspektivi, kako bi se na najbolji mogući način razumela savremena upotreba i primena ove ideje u evropskom diskursu o mogućnostima i neophodnostima zaštite demokratskog poretka i ljudskih prava.