PRAVNI ZAPISI • Godina II • br. 1 • str. 135-149
MEĐUNARODNO USVOJENJE I SRBIJA
Prof. dr Nevena Vučković-Šahović
Vanredna profesorka, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
.
.
.
Pravni zapisi, br. 1/2011, str. 135-149
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
usvojenje; međunarodno usvojenje; dete bez roditeljskog staranja; porodična sredina; najbolji interesi deteta; Konvencija o pravima deteta; Komitet za prava deteta; obaveze Srbije; Haška konvencija o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja
APSTRAKT
Usvojenje se smatra za najbolje trajno rešenje za decu bez roditeljskog staranja zato što se za dete obezbeđuje život u porodici. U Srbiji je u institucijama ili hraniteljskim porodicama smešteno oko 4.000 dece. Trajniji boravak deteta u instituciji socijalne zaštite je loše rešenje jer je za zdravo odrastanje deteta potreban porodični ambijent koji podrazumeva ljubav i neposrednu posvećenost bar jedne odrasle osobe. Smeštaj u hraniteljskoj porodici je bolje rešenje, ali po svojoj pravnoj prirodi nije trajno, te za dete donosi neizvesnost i nesigurnost. Zato je usvojenje najbolje rešenje. Međutim, u Srbiji postoji paradoks da veliki broj dece ostane trajno u institucijama jer su postupci koji bi omogućili usvojenje komplikovani, nejasni i spori, što dovodi do „prerastanja“ uzrasta za usvajanje. Potencijalni usvojitelji u Srbiji žele malo, zdravo i „belo“ dete. Kad dete ne ispunjava nijedan od takvih zahteva, ono najčešće do odrastanja ostaje u instituciji socijalne zaštite. Međutim, za ovakvu manje „poželjnu“ decu, usvojitelji mogu da se nađu van zemlje ali naše pravo i praksa otežavaju i usporavaju proces međunarodnog usvojenja. Zvanično obrazloženje je da je međunarodno usvojenje loše jer se dete izdvaja iz uobičajene kulturne sredine, da je rizično jer ne pruža dovoljno garancija za bezbednost deteta i da je nesigurno zato što ne može da se prati adaptacija deteta na novo okruženje. Ovakva pravna i praktična rešenja u Srbiji, pre svega, nisu u najboljem interesu dece koja bi mogla da imaju priliku za sticanje porodice van Srbije. Pored toga, pravo i praksa nisu u skladu sa međunarodnim standardima i obavezama Srbije po osnovu ratifikovanih međunarodnih ugovora. Upravo zbog toga je doneta načelna odluka da Srbija ratifikuje Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja. Članstvom u ovom međunarodnom ugovoru obezbedila bi se veća sigurnost u postupcima međunarodnog usvojenja, što bi trebalo da dovede do otklanjanja svih pravnih i praktičnih prepreka za pronalaženje kvalitetnog i trajnog porodičnog rešenja za svako dete kome je to potrebno.