PRAVNI ZAPISI • Godina III • br. 1 • str. 73-89
NOVINARSKI KODEKSI I PRAVO MEDIJA U SRBIJI – NEDOVOLJNO SAMODEFINISANJE
Prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodinelić
Redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
Email: vladimir.vodinelic@pravnifakultet.rs
.
.
Pravni zapisi, br. 1/2012, str. 73-89
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
novinarska etika; pravo medija; međusobni odnos; dejuridizacija; autoregulativa; Srbija; Kodeks novinara NUNS-a i UNS-a 2006; razvijenost Kodeksa
APSTRAKT/REZIME
1. Kodeksi novinarske etike su različiti jer nema jedinstvenog samorazumevanja etičkog identiteta struke. 2. Prikazuju se funkcije novinarskog kodeksa. 3. Novinarska etička pravila nisu što i pravila opšteg morala, niti što i pravna pravila. Na primeru Kodeksa novinara Nezavisnog udruženja novinara i Udruženja novinara iz 2006, prikazuju se neki tipovi međusobnog razilaženja pravnih normi i novinarskih etičkih normi: kad etička odgovornost postoji bez pravne i, obrnuto, kad pravna odgovornost nije praćena etičkom. Pokazuje se zašto je ograničena mogućnost dejuridizacije novinarskog rada. Zagovaranje radikalne pravne deregulacije opravdano je samo uz istovremeno zagovaranje bitnog jačanja autoregulacije. Mera pravnog regulisanja novinarskog rada zavisi i od mere razvijenosti autonomnih pravila i mere njihovog poštovanja. 4. Pravila novinarskih kodeksa nisu neposredno pravno obavezujuća, a u sukobu sa pravnim pravilima poseduju slabiju snagu. Uprkos tome nesumnjiva je njihova važnost za pravo i sudiju. Naročito kad sud mora da primeni norme koje ga upućuju da utvrdi šta odgovara pravilima novinarske struke, posebno tzv. dužnoj novinarskoj pažnji. Zato dovoljno određena deontička pravila ne olakšavaju samo novinarima, nego pomažu i pravnicima da ostvare svoje zadatke. 5. Mada su novinarski kodeksi u Srbiji posle pada autoritarnog režima 2000. razvijeniji nego raniji, još uvek je posredi nespremnost novinara da javno predoče, u znatnijoj meri, kako razumeju sami sebe. I da se, ne samo u vidu načela nego njihovom znatnijom konkretizacijom i razradom, samoobvežu određenoj slici novinara. Pokazuje se zašto Kodeks novinara NUNS-a i UNS-a od 2006. godine ne predstavlja u znatnijoj meri oslonac sudijama pri prosuđivanju novinarskog rada.