PRAVNI ZAPISI • Godina IV • br. 1 • str. 62-86
LITISPENDENCIJA U MEĐUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU EVROPSKE UNIJE
Prof. dr Kitić Dušan
Redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
email: dusan.kitic@pravnifakultet.rs
.
.
Pravni zapisi, br. 1/2013, str. 62-86
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
litispendencija; međunarodno privatno pravo Evropske unije; sukob postupaka; Uredba Brisel I bis; arbitraža; prorogaciona klauzula; evropski pravosudni prostor; fakultativna nadležnost; prorogacija nadležnosti; Sud pravde Evropske unije
APSTRAKT/REZIME
Proširenjem priznanja dejstava međunarodne litispendencije u građanskoj i trgovinskoj materiji na ranije pokrenute postupke pred sudovima zemalja izvan Evropske unije, na osnovu novih pravila evropskog međunarodnog privatnog prava sadržanih u Uredbi Brisel I bis, ostvaren je značajan doprinos otvaranju evropskog pravosudnog prostora prema trećim zemljama. Međutim, time se pokreće niz pitanja vezanih za razgraničenje domena primene zajedničkih pravila o evropskoj litispendenciji i slučajeva koji su pokriveni pravilima o internacionalizaciji litispendencije. Na osnovu analize pravila o fakultativnoj, isključivoj i sporazumno određenoj nadležnosti, autor ukazuje na potrebu razlikovanja direktne i indirektne međunarodne sudske nadležnosti i zaključuje da bi pravila o priznanju strane litispendencije trebalo ekstenzivno tumačiti, tako da bi se prigovor litispendencije mogao prihvatiti na osnovu zajedničkih pravila i izvan eksplicitno regulisanih slučajeva fakultativne nadležnosti. To posebno važi za priznanje isključive nadležnosti stranog suda, uključujući i slučaj kada je njegova nadležnost određena prorogacionim sporazumom stranaka, a na osnovu analognih pravila koja važe za evropsku litispendenciju. Međutim, zbog odsustva eksplicitnih odredaba ne može se očekivati priznanje ex officio od strane suda zemlje članice, već će sud diskreciono utvrditi da li bi, naročito iz razloga dobrog administriranja pravde, bilo opravdano priznati ranije započeti postupak izvan Evropske unije. Do osnova za takvo ekstenzivno tumačenje dolazi se putem sistematskog i teleološkog tumačenja pravila Uredbe Brisel I bis, uključujući i njenu Preambulu, kao i analizom sudske prakse nacionalnih jurisdikcija i Suda pravde Evropske unije. Striktna primena pravila prior tempore može se u određenim slučajevima pokazati kao neopravdana, što potvrđuju i pojedine odluke evropskog Suda pravde. Eksplicitno predviđenim izuzetkom priznaje se prioritet kasnije započetog postupka pred sudom druge zemlje članice Evropske unije, čija je nadležnost određena prorogacionim sporazumom. Ovaj izuzetak bi trebalo proširiti i na sporazumno određenu nadležnost suda neke treće zemlje. Odstupanje od vremenskog prioriteta trebalo bi razmotriti i u slučajevima dilatornog pokretanja postupka i sličnih zloupotreba prilikom zasnivanja nadležnosti, u isključivom cilju da se stekne pravo na isticanje prigovora litispendencije u kasnije započetom konkurentnom postupku pred stranim sudom. Ovakve situacije zahtevaju novi pristup u određivanju pojma zloupotrebe prava u međunarodnom privatnom pravu Evropske unije, kako bi se sukob postupaka rešio na zadovoljavajući način. Arbitraža, a posebno pitanje dejstava kompromisornih klauzula na međunarodnu litispendenciju, kao i pitanje odnosa sudskih i paralelnih arbitražnih postupaka ostaju isključeni iz polja primene evropskog prava i pored pokušaja da se delimičnom unifikacijom ova oblast reguliše na jedinstven način u okviru Evropske unije. To isključenje, međutim, zahteva predostrožnost, što potvrđuje i odluka Suda pravde Evropske unije u slučaju West Tankers. Ovom odlukom je na osnovu primene evropskog prava priznata nadležnost suda pred kojim je pokrenut postupak u glavnom sporu, čiji predmet potpada pod polje primene evropskog prava, za ocenu punovažnosti arbitražnog sporazuma kao prethodnog pitanja. Odlučivanje o uticaju arbitražnog sporazuma na rešavanje sukoba postupaka prepušteno je nacionalnim jurisdikcijama i zakonodavstvima, osim u slučaju nekompatibilnosti sa osnovnim principima prava Evropske unije, koja je potvrđena za anti suit injunctions engleskog prava.