PRAVNI ZAPISI • Godina XI • br. 1 • str. 229-253
ZABRANA PROTERIVANJA NON REFOULEMENT U PRAKSI USTAVNOG SUDA SRBIJE U SVETLU OPŠTEPRIHVAĆENIH PRAVILA MEĐUNARODNOG PRAVA: OD PRIHVATANJA DO NEPRIMENJIVANJA
Nikola Kovačević, LL.M
Asistent, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
e-mail: nikola.kovacevic@pravnifakultet.rs
.
.
Pravni zapisi, br. 1/2020, str. 229-253
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
non-refoulement, zabrana proterivanja, koncept sigurne treće zemlje, zabrana zlostavljanja, Ustavni sud, Evropski sud
APSTRAKT
Zabrana zlostavljanja predstavlja apsolutnu normu međunarodnog prava i ustavnu kategoriju čije puno poštovanje i primena u velikom delu zavise i od poznavanja i direktne primene međunarodnih standarda koji su prositekli iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Iz zabrane zlostavljanja proizilazi i zabrana proterivanja (non-refoulement) pojedinca na teritoriju one zemlje na kojoj mu preti rizik od zlostavljanja. Ustavni sud Republike Srbije je u nekoliko navrata odlučivao u predmetima u kojima su podnosioci ustavne žalbe tvrdili da je u odnosu na njih povređen princip non-refoulement (član 25. Ustava). Autor će kroz pravnu analizu i paralelni prikaz jurisprudencija Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Republike Srbije ponuditi odgovor na pitanje u kojoj meri je Ustavni sud uspeo da u svojoj praksi dosledno primeni opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava koja se odnose na princip non-refoulement, a u kontekstu primene koncepta sigurne treće zemlje.