PRAVNI ZAPISI • Godina I • br. 2 • str. 339-363
PRAVNA PRIRODA JAVNOG BELEŽNIŠTVA
Prof. dr Knežić-Popović Dragana
Vanredna profesorka, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
.
.
.
Pravni zapisi, br. 2/2010, str. 339-363
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
Javno beležništvo; javna služba; slobodna profesija; pravna priroda; savetovanje
APSTRAKT
Pravna priroda javnog beležništva je jedno od onih pitanja oko kojih se već odavno vodi teška bitka u pravnoj teoriji, zakonodavstvu i praksi. Ključni problem je da li je javno beležništvo isključivo ili bar daleko pretežno osobena javna služba ili se ono može integrisati i u okvir slobodnih profesija. Iako se zakonska regulativa razlikuje od zemlje do zemlje, a time razilazi u tendenciji razvoja notarijata u smeru ka javnoj službi ili pak slobodnoj profesiji, osnovne odlike ove profesije ostaju svagda zajedničke, prvenstveno njena pravna priroda. Argumenti za odbranu javnopravne ili uz to i privatnopravne prirode javnog beležništva ne nedostaju. Ipak, optužbe na račun dvostruke pravne prirode javnog beležništva ne mogu se prihvatiti, jer ono sve svoje bogatstvo kao i svoju prvu i osnovnu originalnost vuče iz spoja javne službe i slobodne profesije. Najvažniji argument za mešovitu prirodu ove službe treba tražiti u nerazdvojivom spoju obaveze sastavljanja javne isprave i obaveze savetovanja. Savetovanje daje jednom sporazumu najpre internu sigurnost, a sačinjavanje javne isprave, kao produženi zadatak javnog beležnika, donosi spoljnu sigurnost. Prva opravdava drugu, a obe su u službi istog cilja – sprečiti rađanje sporova.