PRAVNI ZAPISI • Godina I • br. 2 • str. 390-399
VIDEO-NADZOR U JAVNOM I PRIVATNOM PROSTORU
Prof. dr dr h.c mult. Dimitrijević Vojin
Redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
.
.
.
Pravni zapisi, br. 2/2010, str. 390-399
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
Ljudska prava; video-nadzor; privatnost; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima; Evropska konvencija o ljudskim pravima; Evropski sud za ljudska prava; Komitet UN za ljudska prava
APSTRAKT
U novije vreme se, naročito u gradovima razvijenih zemalja, sve više koriste sistemi kamera sa zatvorenim krugom radi osmatranja i beleženja zbivanja u javnom prostoru. Opažanja koja se pri tom stiču i snimci koji tako nastaju mogu se koristiti u različite svrhe, ali se prvenstveno opravdavaju prevencijom kriminala i borbom protiv izvršilaca krivičnih dela. Ovakva vrsta nadzora vrši se i u privatnom prostoru sa sličnim opravdanjem. Okolnost da je čovek pod sve jačom prismotrom i da rezultati prismotre ne mogu da se koriste u neočekivane svrhe pokreće pitanje zaštite prava na privatan i porodični život zagarantovanog članom 17. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ovakve mere predstavljaju ograničenje, koje je doduše dopušteno, pod uslovima predviđenim u ovim instrumentima. Kao i sva ograničenja ljudskih prava, ono mora da bude legalno, tj. propisano zakonom, i legitimno, tj. potrebno radi zaštite nekih opštih interesa u demokratskom društvu. Ispostavlja se da je privatna sfera šira od prostora ograničenog domom i radnim mestom, te da čovek svoju privatnost zadržava i kada se kreće javnim prostorom. Potvrda za ovakve tvrdnje može se naći u presudama nacionalnih sudova i odlukama međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava. Operater video-nadzora koji ga koristi u privatnom prostoru ne može biti slobodan da registruje snimke koji se odnose na druga privatna lica samo zato što su se našla u prostoru koji njemu pripada, već za to mora da pribavi saglasnost, koja se ne može u svakom slučaju pretpostaviti samo boravkom u privatnom prostoru. Pored pravnih pitanja, video-nadzor pokreće i šira društvena pitanja kao što je strahovanje da će ljudi koji su svesni neprekidnog nadziranja osećati strepnju i nelagodu kakve su već opisali autori antiutopija.
.