PRAVNI ZAPISI • Godina II • br. 2 • str. 398-429
PRAVO ZAŠTITE POTROŠAČA EU KAO DEO ACQUIS COMMUNAUTAIRE – EVROPSKA ZAŠTITA POTROŠAČA I PERSPEKTIVA SRBIJE ZA PRISTUPANJE EU
Prof. dr iur. Achim Rogmann
Brunswick European Law School (BELS), Fakultät Recht, Ostfalia Hochschule für angewandte Wissenschaften, Wolfenbüttel
.
.
.
Pravni zapisi, br. 2/2011, str. 398-429
Pregledni članak
KLJUČNE REČI
Evropski zakon o zaštiti potrošača; Lisabonski ugovor; Pristupanje Srbije Evropskoj uniji
APSTRAKT
Članak se bavi nastankom i razvojem evropskog prava zaštite potrošača i posledicama koje odatle proističu za države članice EU i za proces pridruživanja Srbije EU. Prikazuje značaj prava zaštite potrošača za građane EU, kao i veliku važnost za proces pridruživanja Srbije EU. Iscrpno se prosuđuju nastanak i razvoj evropskog prava zaštite potrošača, od Rimskih ugovora do izmena Lisabonskim ugovorom. Nakon što isprva pravo zaštite potrošača nije bilo mnogo zastupljeno u politikama EU, ono je tokom reformi osnivačkih ugovora postalo materija koja sve snažnije zadire u svakodnevicu građana EU i onih koji nude robe i usluge. Članak se bavi i pitanjem da li, što se tiče zaštite potrošača, Lisabonski ugovor potrošačima prodaje rog za sveću. Temeljno se ispituje i u kojoj meri su materijalnopravna rešenja izostalog ugovora o ustavu našla mesto u Lisabonskom ugovoru. Potom se pažnja posvećuje nekim osnovnim pitanjima prava zaštite potrošača. Tu spadaju pre svega pojam potrošača i pojam zaštite potrošača, koji doduše imaju centralni značaj, a da nisu definisani u ugovorima. Od temeljne je važnosti uz to kakav koncept o potrošaču predstavlja vodilju, a u pogledu njega je uočljiva tenzija između tržišnih sloboda i prava na ograničenja u interesu zaštite potrošača. Određivanje tog koncepta potrošača iziskuje da evropski zakonodavac odvagne između potrebe potrošača za zaštitom i zaštite od paternalizma. Među ostala pojedinačna pitanja spada i to u kojoj meri je moguć jedan sistem efikasnih odredaba o zaštiti potrošača budući da je reč o pravnoj oblasti koja je Lisabonskim ugovorom podeljena između EU i država članica. Teškoće stvara i razgraničenje između nadležnosti za zajedničko tržište i za zaštitu potrošača, zbog čega se rad dotiče i tog pitanja. Pošto je ukratko razmotrena odredba o obavezi EU da o zaštiti potrošača vodi računa i pri određivanju politika i sprovođenju mera u drugim oblastima, rad se bavi i pitanjem pravnog statusa člana 38. Povelje o osnovnim pravima EU. Zaštita osnovnih prava dobila je na vrednosti Lisabonskim ugovorom. Član 38. Povelje obavezuje da Unija obezbedi visoki nivo zaštite potrošača. Zato se mora posvetiti i pitanju u kojoj je meri pravna pozicija potrošača osnažena ovom relativno neobavezujućom formulacijom. Sve u svemu, time postaje jasno koliki se značaj u međuvremenu pridaje u pravu EU zaštiti potrošača. Republika Srbija moraće od pristupanja EU da Acquis primeni i sprovede u punom opsegu. Da tu ne bi bilo primedaba, srpski pravni poredak se uz pomoć EU i takođe pojedinih država članica EU već godinama približava Acquis. Pri tome moraju se od decembra 2009. godine uvažiti i promene do kojih je došlo Lisabonskim ugovorom. Tema zaštite potrošača će, kao deo Acquis Communautaire, igrati važnu ulogu za pristupne pregovore Srbije. Ključni aspekt pregovora o pristupanju je utvrđivanje uslova i vremenskog okvira za preuzimanje i primenu Acquis Evropske unije od strane države kandidata. Brzina kojom će se Srbija kretati u pravcu pristupanja EU samim tim će se ravnati i prema napretku u pogledu preuzimanja evropskog standarda zaštite potrošača.