PRAVNI ZAPISI • Godina IV • br. 2 • str. 274-350
ČEMU POSESORNI POSTUPAK? – O RAZLOGU POSESORNE ZAŠTITE DRŽAVINE
Prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodinelić
Redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
email: vladimir.vodinelic@pravnifakultet.rs
.
.
Pravni zapisi, br. 2/2013, str. 274-350
Originalni naučni članak
KLJUČNE REČI
državina; posesorna zaštita državine; posesorna samopomoć; petitorna zaštita državine; teorije o razlogu (cilju, osnovu, funkciji)
APSTRAKT
Razmatra se šta je razlog (cilj, osnov, funkcija) postojanja sudske posesorne zaštite državine kao samostalne zaštite uz petitornu zaštitu državine i proverava održivost teorija o tom razlogu. U Delu 1. predstavljaju se istorijskopravni i uporednopravni modeli: uređenja ove zaštite, njenog odnosa sa petitornom zaštitom državine, petitornim prigovorom, prigovorom petitorne apsorpcije i petitornom protivtužbom, i modeli drugih elemenata ustanove: vrste postupka u kom se zaštita pruža, odnosa sudske i vansudske zaštite, i privremene mere, predmeta zaštite, smetanja državine, pasivne legitimacije i dr. Pita se u kakvoj su vezi te znatne i značajne istorijske i uporednopravne razlike sa onim što teorije navode kao razlog (osnov, cilj, funkciju) posesorne zaštite državine, i kako te razlike utiču, sa svoje strane, na održivost raznih teorija o tom razlogu. U Delu 2. ispituju se, na modelu posesorne zaštite državine u Srbiji, kako opravdanost postojanja te zaštite tako i održivost teorija mira, svojine, kontinuiteta, ličnosti, i najveće ekonomske koristi. Ispituje se da li su one u stanju da svojim razlogom (potrebom zaštite mira, svojine itd.): objasne posesornu zaštitu u tipičnim slučajevima kad smetaoci nemaju ovlašćenje za smetanje a smetaju držaoce koji su ovlašćeni da to budu bez obaveze da trpe smetanje; da ne samo objasne nego i opravdaju zaštitu u raznim netipičnim situacijama smetanja državine, kad ovlašćeni na državinu smetaju neovlašćene i dr.; da njime objasne i opravdaju rešenja važećeg pravnog režima posesorne zaštite državine; i da li je ono što drže da je razlog posesorne zaštite nešto uopšte specifično za tu pravnu ustanovu. Na kraju, probno se postavlja teza o zaštiti državine kao zaštiti pojavne slike (fenotipa) prava i obaveza, da bi se njena održivost proverila u poređenju sa drugim teorijama.