PRAVNI ZAPISI • Godina VIII • br. 2 • str. 155-221
LIZING U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA I BANKROT AUSTRIJSKE HIPO ALPE ADRIJA BANKE
Prof. dr Tibor Tajti (Thaythy)
Professor of Law, Chair of the International Business Law Program,
Central European University, Legal Studies Department, Budapest
e-mail: tajtit@ceu.edu
.
.
Pravni zapisi, br. 2/2017, str. 155-221
Izvorni naučni članak
KLJUČNE REČI
lizing (operativni, finansijski), lizing mašina, postrojenja i industrijske opreme, spasavanje banke, povraćaj poseda bez intervencije suda, pravna tehnika, finansiranje malih i srednjih preduzeća, pravna reforma
APSTRAKT/REZIME
1. Izučavanje lizinga, kao jednog od najuspešnijih ugovora koji su dospeli u zemlje zapadnog Balkana iz Sjedinjenih Američkih Država posredstvom jednog od zapadnoevropskih pravnih sistema, zaostaje za značajem koji lizing ima, ili bi mogao da ima u ekonomijama ovih zemalja. Na primer, poslovi lizinga u ovom delu Evrope su veoma koncentrisani na putnička vozila i ostale tipove vozila, a lizing mašina, postrojenja i industrijske opreme je nerazvijen, što predstavlja problem jer je najveća prednost ovog oblika lizinga što je dostupan malim i srednjim firmama početnicama (start aps) koje nemaju šta da ponude bankama kao zalogu za kredit. Deo krivice za to se svakako može pripisati nedostacima pravne regulative i tome da lizing još uvek nije dovoljno proučen i shvaćen.
2. Članak pokušava da ispuni ovu prazninu i zbog toga što je peta po veličini banka Austrije Hipo Alpe Adrija banka, između ostalog, bankrotirala zbog problematičnih lizing poslova na zapadnom Balkanu. Ipak, cilj članka nije da se konkretni razlozi bankrotiranja Hipo banke razotkriju, jer to i nije moguće zbog nedostupnosti dokaza i materijala. Umesto toga, članak samo sugeriše da su ovi razlozi bili isti kao i oni koji se mogu identifikovati i danas oslanjajući se na uporedno pravo, doduše ne ograničavajući se samo na ta zapadnoevropska prava koja su tradicionalno služila kao modeli, nego uvidom i u pravo SAD, kao izvorište modernog tipa lizinga, i u rešenja i probleme susednih i drugih postsocijalističkih država.
3. Pored komparativnog prava, za identifikovanje glavnih problema koji su postojali krajem osamdesetih i početkom devedesetih, članak ukratko prezentira i iskustva sa uvođenjem verzije lizinga od strane jedne vojvođanske firme u doba kada nije bilo nikakve specijalne regulative o lizingu. Slučaj dobro pokazuje da je krajem osamdesetih postojalo preduzetničkog duha, privatne inicijative i interesa za uvođenjem metoda poslovanja i pravnih solucija testiranih na zapadu. Presude donete u ovim predmetima dobro pokazuju da su i sudovi bili otvoreni za novine i da su razumeli mnoge od preduslova koji su važni lizing društvima i danas.
4. Na osnovu navedenog, sledeća pitanja su identifikovana kao važna za pravilno funkcionisanje lizinga i kao preduslov za rast lizing društava, a samim tim i za rast ekonomije. Ujedno, ovi su bili najverovatnije i problem sa kojima se Hipo Banka suočavala na Balkanu.
5. Kao prvo, ima nedoumica oko toga koji oblici lizinga treba da budu regulisani posebnim zakonima. U nekim državama regiona samo je finansijski lizing podvrgnut takvom tretmanu (npr. Srbija), nasuprot tome lex specialis u drugim državama reguliše kako finansijski tako i operativni lizing (npr. Hrvatska). Uz to, ako ih uopšte ima, i zakonske definicije lizinga se često bitno razlikuju. Ponekad su definicije toliko komplikovane da stvaraju poteškoće u praksi.
6. Naročito je u tim pravnim sistemima problematično pitanje koja su tačno prava stranaka u lizing poslovima nakon docnje, u kojima lizing nije regulisan posebnim zakonom pa se analogno primenjuju pravila o kupoprodaji (kupoprodaja sa obročnim otplatama) ili o zakupu. Pitanje je i to koja su prava davaoca lizinga tada i da li se ona mogu kumulirati, odnosno kada i pod kojim uslovima. Ovaj set problema u SAD je poznat kao doktrina izbora pravnih lekova. I pored toga što je ova doktrina u SAD izgubila na važnosti, uticala je kako na sudove tako i na zakonodavce u smislu da su znali ne samo da je jedno od krucijalnih pitanja kod ugovora o lizingu regulisanje baš prava stranaka nego i to da se to ne može rešiti arbitrarno nego uzimajući u obzir i bitne interese lizing društava.
7. Međutim, kako su već i rani vojvođanski slučajevi pokazali, jedan od najvećih problema davalaca lizinga je to da ni tada, a ni danas, nemaju pravnih mogućnosti da po docnji primaoca lizinga hitno povrate posed nad objektom lizinga. To se može učiniti samo uz pomoć suda, ali često samo nakon više godina parničenja, a za to vreme primalac lizinga ne samo da koristi predmet lizinga nego se stvar i delimično amortizuje. Primalac lizinga uz to može sakriti ili rastaviti i tako prodati predmet lizinga i time onemogućiti primaocu da ga povrati. U praksi SAD baš zato je prvobitno bilo da se predmet lizinga može čak i bez intervencije suda povratiti (self-help repossession) i ovo pravo davaoca lizinga (kao i založnih poverilaca) pravno je priznato. Evropski sistemi najčešće dozvoljavaju povraćaj samo uz pomoć sudova ili sudskih izvršilaca, postsocijalistički sistemi se isto tako ograđuju od anglosaksonskog pristupa bar na nivou prava i pravne politike. Nasuprot tome, u praksi davaoci lizinga često pribegavaju rešenjima koja su na rubu legitimnosti. Na primer, u slučaju lizinga putničkih automobila, zadrže jedan rezervni ključ, pa ako dođe do docnje, automobil jednostavno otključaju i odvezu u garažu davaoca lizinga u momentu kada se to može uraditi.
8. Kako je nerazvijenost lizinga mašina i opreme jedan od najvećih problema u regionu, članak se osvrće i na problem tzv. bezrezervno izvršujućih klauzula u kontekstu finansijskog lizinga (hell or high water clauses). Ove klauzule u praksi SAD su od presudnog značaja jer efikasno zaštićuju finansijere od prigovora vezanih za mane objekta lizinga. Kako sudovi bespogovorno priznaju ove klauzule kao sine qua non finansijskog lizinga, primaoci lizinga znaju da mane objekta lizinga niti ih oslobađaju od kontinuiranog plaćanja lizing rata, niti im omogućavaju olako blokiranje plaćanja kroz parničenje. Drugim rečima, nasuprot vojvođanskoj lizing kompaniji koja niti je mogla brzo da povrati objekte lizinga, niti se mogla odbraniti od rutinski započetih parnica koje su onemogućile kontinuiranu naplatu rata i preduzimanje izvršnih mera do okončanja parnice, u SAD i u razvijenim anglosaksonskim sistemima brzi povraćaj predmeta lizinga je ne samo moguć nego se poima kao suštinski preduslov lizing poslova.
9. Članak ujedno identifikuje faze dolaska lizinga u zemlje zapadnog Balkana i prikazuje pravo i socijalno-ekonomske prilike u njima koje su od uticaja na lizing.