PRAVNI ZAPISI • Godina X • br. 2 • str. 517-531

INSTITUT TESTAMENTA KAO NASLEĐE IZ RIMSKOG PRAVA

Prof. dr Milan Počuča
Redovni profesor, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
e-mail: pocuca@pravni-fakultet.info

Doc. dr Nenad Stefanović
Docent, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
e-mail: nenad@pravni-fakultet.info

.

.

Pravni zapisi, br. 2/2019, str. 517-531

Pregledni naučni članak

DOI: 10.5937/pravzap0-22816

KLJUČNE REČI
rimsko pravo, testament, naslednik, zaostavština, nužno nasleđivanje, sadržina testamenta, prijem nasleđa

APSTRAKT
Svako  fizičko  lice  je  nosilac,  titular,  određenih  subjektivnih  imovinskih prava i obaveza tokom svog života. Smrću fizičkog lica ono prestaje da postoji, međutim, iako je teoretski moguće da sva njegova prava i obaveze prestanu sa smrću, u praksi je obično drugačije, tako da ona uglavnom ostaju i nakon smrti. Pre svega to su prava i obaveze imovinskog karaktera i zato svi pravni sistemi sadrže pravila o  nasleđivanju  prava  i  obaveza  u  slučaju  smrti.  Rimsko  pravo  predstavlja  temelj naslednog prava, u smislu da se institut testamenta u današnjem obliku prvi put pojavljuje u Zakonu XII tablica i kao takav nastavlja da živi kroz praksu naredna dva i po milenijuma. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na značaj testamenta i pojmova bliskih njemu. Zaključeno je da testament i pojmovi u vezi s njim, kao što su: ostavilac, naslednik, zaostavština, univerzalna i singularna sukcesija, ni posle više od dva milenijuma ne gube na značaju. Sve to doprinosi pravnoj sigurnosti i omogućava nosiocima imovinskih prava da veruju institutu testamenta da će i posle smrti njihova imovinska prava nastaviti da postoje onako kako oni to žele.