PRAVNI ZAPISI • Godina XVI • br. 1 • str. 212–231

FILOZOFIJA MENSTRUACIJE: TELO KOJE NIJE BESTELESNO

Adriana Zaharijević

Naučna savetnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
e-mail: adriana.zaharijevic@ifdt.bg.ac.rs
ORCID ID: 0000-0003-4884-7158

Pravni zapisi, br. 1/2025, str. 212-231
Originalni naučni članak
DOI: 10.5937/pravzap16-58286

KLJUČNE REČI

telo, krvarenje, bestelesno telo, filozofija, menstruiranje.

APSTRAKT

Pitanje koje ovaj tekst postavlja jeste kako mislimo o telima koja krvare, posebno mi čija tela krvare. Pitanje je filozofsko pošto testira našu sposobnost da uopšte mislimo o takvim telima. Filozofija je, kao korpus znanja, imala malo toga da kaže o telima koja menstruiraju, što, zanimljivo je, važi i za feminističku filozofiju. No, kako ta tela postoje i stoga o njima moramo nekako misliti, ne samo mišljenja radi već i da bismo na njih mogli pravično da primenjujemo određene pravne mere, ovaj tekst predlaže sledeće: da se razmotri kakav je oblik telima davala filozofska misao, napuštajući shvatanje o bestelesnom telu kao središnjoj paradigmi u određenju filozofskog subjekta, da bi se načinilo više prostora za pluralizam i, a fortiori, za jednakost u mišljenju o ljudskoj telesnosti. Ključna je teza ovog teksta da upravo krvarenje stoji na putu razumevanju tela kao bestelesnih.