PRAVNI ZAPISI • Godina XV • br. 2 • str. 466–479

SRPSKI GRAĐANSKI ZAKONIK TOKOM ISTORIJE

Dragoljub Popović
Univerzitetski profesor u penziji; advokat;
bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava
e-mail: dragoljubpopovic@aol.com

ORCID ID: 0009-0001-3006-8079

Pravni zapisi, br. 2/2024, str. 466–479
Pregledni članak
DOI: 10.5937/pravzap15-53494

KLJUČNE REČI

Građanski zakonik, recepcija, Srbija, Austrija, Hadžić, abrogacija, kodifikacija, pravna terminologija.

APSTRAKT

Srpski građanski zakonik (SGZ) iz 1844, sačinjen po ugledu na austrijski Opšti građanski zakonik (ABGB), predstavljao je recepciju austrijskog privatnog prava. Tokom primene SGZ došlo je do prihvatanja različitih kulturnih uticaja i spontane recepcije francuske pravne doktrine u Srbiji. U zajedničkoj jugoslovenskoj državi SGZ je bio kohezioni činilac, zato što je u najvećem delu zemlje u primeni bio ABGB, koji je bio izvornik SGZ. Socijalistička revolucija je abrogirala čitav korpus starog prava. Sudovi su ipak primenjivali odredbe SGZ, ako nisu bile u suprotnosti s tekovinama revolucije. Sudska praksa na osnovu SGZ nije zauzela mnogo mesta ni u pravnoj nauci, ni u univerzitetskoj nastavi. SGZ je u istoriji našeg prava igrao važnu ulogu zato što je, usvojivši romanističku osnovu austrijskog prava, učinio Srbiju zemljom evropskog kontinentalnog prava. Bio je značajan i za stvaranje terminologije srpskog privatnog prava, a neke odredbe SGZ, uprkos proteku vremena, još uvek su aktuelne.