PRAVNI ZAPISI • Godina XIV • br. 2 • str. 297-314

NOVO MOGUĆE TUMAČENJE PARAGRAFA JUSTINIJANOVIH DIGESTA D.9.2.27.14:  PRILOG IZUČAVANJU ZAČETAKA PRAVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U RIMSKOM PRAVU

Samir Aličić
Naučni saradnik, Institut za uporedno pravo, Beograd
e-mail: s.alicic@iup.rs

                                                                                                          .

.

Pravni zapisi, br. 2/2023, str. 297-314

Originalni naučni članak

DOI: 10.5937/pravzap0-47148

KLJUČNE REČI
lex Aquilia, damnum iniuria datum, šteta, vanugovorna odgovornost, interdictum quod vi aut clam, zagađenje, obligacije, pravo zaštite životne sredine, rimsko pravo

APSTRAKT
Predmet rada je analiza značenja pasusa Justinijanovih Digesta D.9.2.27.14. Autor na osnovu uporedne analize izvora izvodi sledeće zaključke. Izvesno je da ni Celz ni Ulpijan u tekstu D.9.2.27.14 nisu sumnjali da se u slučaju zagađenja zemljišta korovom može dati interdikt quod vi aut clam, jer su ispunjeni svi uslovi za njegovu primenu. Interdiktom može da se zahteva samo šteta koja će nastati u roku od godinu dana. Iz tog razloga ovo procesno sredstvo pripada ili vlasniku zemlje ili, ako je zemljište dato u zakup, zakupcu. Iz istog razloga daje se pored interdikta i akvilijanska tužba, s tim što se može upotrebiti samo jedno od ta dva procesna sredstva. Ona pripada kako vlasniku zemlje, tako i zakupcu. Zakupcu se daje za onu štetu koja nastane pre isteka zakupa, a vlasniku za onu koja nastane kasnije. Tužba se i vlasniku i zakupcu ne daje kao direktna, nego kao actio in factum ex lege Aquilia. Razlog za to ne može se sa sigurnošću utvrditi.